The Shawl - Psihologija portreta...

"Ne znači da kod portreta izraz lica nije posao slikara, ali mislim da je izraz lica samo jedno od sredstava da se postigne psihologija- da se postigne sadržina portreta. Način kako je figura komponovana, kako je shvačena crtački i koloristički, ima presudnu ulogu za psihološku vrednost slike..."(Mića Popović)

Kroz interesovanje za klasični pristup crtežu i slici, na možda malo moderniji način, uz upotrbu različitih materijala, moja ideja je bila da, služeči se kako vremenskom, tako i drugim komponentama, dočaram svoj doživljaj i psihologiju osoba koje se nalaze na portretima.

Sirov i jarki kolorit, koji mi je veoma blizak kao likovni izraz, u ovom slučaju koristim u svrhu iskazivanja inteziteta emocija prema Ijudima koji,važnoje naglasiti, nisu slučajni prolaznici kroz moj život, več su moj najuži krug ,moja svakodnevnica. Omiljeni šal koji se provlači kroz crteže i slike, kao simbol meni nečega dragog/trebalo bi da prikaže moju povezanost sa tim osobama.

Ova serija slika je začetak mog budučeg istraživanja koje se bavi Ijudskim portretom i figuracijom, načinom na koji se Ijudski lik doživljava i predstavlja. Sama serija nosi izraženi notu intimizma, kao i uvodne elemente buduči razrađenog ekspresivnog, nesputanog gesta i razbuktalog kolorita.

Blonde ambition

Ova serija radova, u kombinaciji crtačke i slikarske tehnike (akril, autosprejevi, drvene boje, flomasteri i kolaž) na papiru, predstavlja sastavni deo kompleksne priče bazirane na POP umetnosti i njenim idolima. Moje interesovanje za popularnu umetnost potiče od jednog od "otaca" POP umetnosti, Endi Vorhola (Andy Warhol). Njegova pojava nije mi interesantna samo u okviru ličnosti slikara, več i kao pojava "zvezde" u sferi likovne umetnosti.

To me je navelo da se upustim u istraživanje koje se tiče pojma" zvezde", tj. slavne ličnosti, odnosno svih individua koje su označile popularnu umetnost savremenijeg doba. Samim tim, pevačica Madona koja je, po mom mišljenju najveća POP ikona našeg vremena, nametnula se kao savršen izbor iz čijeg života i dela crpim podatke i nalazim inspiraciju za ovu seriju slika.

Samo ime ciklusa "Blonde Ambition" je zapravo, ime Madonine svetske turneje održane 1990. godine, koja je obeležila vrhunac njene karijere i od tada ona se sve vreme nalazi pri samom vrhu. Blonde Ambi- tion (plava ambicija) je u nekom pogledu najprikladniji izraz kojim bi se mogla okarakterisati cela njena ličnost i sve ono što je do sada postigla.

Ovom grupom radova istražujem Madonino stvaralaštvo kroz njene mnogobrojne transformacije i baziram se, uglavnom, na analizi portreta u toku 23 godine njenog aktivnog rada i pojavljivanja u medi- jama. Kontraverzna, provokativna i šokantna, ponekad vulgarna i na rubu neukusa, ali uvek drugačija i nova, Madona je svojim neprestanim promenama stvorila čitavu filozofiju. Svaka transformacija njenog lika donosi sa sobom posebnu priču .

Prateči njen portret kroz različite faze, obratila sam pažnju na facijalne ekspresije i psiholigiju individue. Intenzivni kolorit kao važna komponenta, pomaže mi u eksplikaciji opšte obojenosti scene i atmosfere koja vlada, a istovremeno naglašava mimiku i pokret.

Sličnost sa Vorholovim postupkom rada u kolažima (korišćenje odštampanih delova i repeticija) je namerna. Predstavlja neku vrstu replike njegove produkcije i moj omažoboma umetnicimajer Madona je, kao prava POP ikona svoga vremena , zaslužila "Vorholovski portret". Ja, neprestano, tim Vorholovskim portretima Madone, služeći se istovremeno njegovim sistemom ponavl- janja, portretišem i njega samog.

Moje slike imaju neskriven prizvuk plakata, koji, uz pomoć dodate tipografije, inspirisane Madoninim stvaralaštvom, samo treba da naglasi karakter moje poetike bazirane na široko rasprostranjenom svetu medija i onoga što prosečnog posmatrača svakodnevno okružuje, a nikako da umanji likovnost ovih radova, jer su to, u srži, tradicionalno građene slike pomoću klasičnih materijala.

Video Killed the Radio Star

1981. "Video Killed the Radio Star" (The Buggles) je bio prvi video spot emitovan na,tada, tek lansiranoj kablovskoj televizijskoj stanici MTV (MTV-Music Television), kojom će biti započeta nova era u istoriji muzike i mas-medija. Vizuelni doživljaj, koji pružaju video spotovi kao osnovni program MTV-a, vremenom će evoluirati u sve bogatije sadržine i postaće glavni proizvođač novih, medijski rasprostranjenih proiz- voda - muzičkih zvezda, čije će razmere postati toliko velike i dominantne da će suštinski označiti prirodu muzičke industrije današnjice. Kao što je Holivud utočište velikih filmskih zvezda, tako je MTV i moćan uticaj TV ekrana na masu bio od presudnog značaja u afirmaciji ovih novih ikona tog i našeg vremena. Upravo tim fenomenom pop muzike nastale 80-ih godina se bavi ova serija slika kroz slikarsku prizmu pop arta.

Kao najvažnija teza pri predstavljanju pop arta kao umetničkog pravca uzima se činjenica da je pop slika predstava odnosa između društva i mas medija. Pop art je začaran medijima i kroz pop slike umetnici žele da pokažu kako su mediji postali važan i neizbežan deo stvarnosti koji je radikalno promenio našu svest i percepciju, naš smisao za vrednost, kao i odnos prema svetu i nama samim. Pop umetnik prihvata svoje okruženje i pri tome ga ne kritikuje niti veliča, već samo posmatra. Oni su često nazivali ono što se nalazi na slikama "njihovi pejzaži", što ukazuje na to da predmeti na slici nisu izabrani zbog nekih formalnih kvaliteta, već zato što su opšteprisutni u svakodnevnom okruženju, a oni slikaju ono što vide.

U tom kontekstu, moje slike je greška posmatrati kao portrete, jer njihova suština nije u tome da se pogodi psihologija ili karakter modela - što je najčešće suština portreta. Ja se kroz ove slike samo nadovezujem na ideju indiferentnog pop arta i pravim realnu sliku jednog vremena kroz predstavu koju pruža televizijski ekran. Moji modeli su TV ekrani (kao što se Rihter (Richter) služio fotografijom za dočaravanje stvarnosti na svojim slikama) i "proizvodi" medija kojima sam od malena bombardovana. U cilju da ove slike što vero- dostojnije oponašaju prizor sa TV-a, koristim se, pored klasične slikarske tehnike (ulje na platnu), i autosprejevima radi dobijanja zrnaste strukture koja imitira piksele na ekranu. Sam format slika trebalo bi da asocira na ekrane televizora kockastih formata, često zastupljenih u domovima 80-ih godina. Kolorit na slikama je svež i veseo, osvetljenje, kao i boje su u skladu sa video spotovima iz vremena u kome su nastali.

Ove slike odišu pop artom i, u njihovoj živosti i verodostojnosti, vidi se duh 80-ih godina. Moja namera sa ovom serijom slika je da postanem karika u tom lancu proizvodnje, gde sam ja, od već postojećeg proiz- voda, obrađenog bezbroj puta na različite načine, napravila novi, na svoj način.